Gastronomija-Gastreja

Aleksandar Baltazar Grimo de la Rajnier

 

Svakako treba spomenuti tvorca gastronomskog pisma i gastronomske kritike. Čovek koji je toliko puno uradio za gastronomiju, a koji nije imao ruke. Prave ruke zamenio je mehanizmom od metala presvučenog belom kožom.Za svoj nedostatak krivio je majku i prema njoj ispoljavao teatralno gnušanje koje je prema njoj osećao. Iako sin bogataša, Grimo je često govorio i dobacivao: „Udelite milostinju, molim vas“. Udelite jadnicima koje je upropastila gramežljivost poretka i poreznika, iako mu je sam otac bio poreznik.    

        

Grimo nije voleo stari poredak koji se dokazivao liferovanjem siromaha i razbaštinjenih osoba, a kojima je zajednički bilo to što nisu mogli da jedu kada im se prohte.Bio je inspirator dendizma kako  u odevanju tako I u gastronomiji. Ostao je upamćen kao cinik, ironičan na delu, filozof u životu. Za Grimoa se može reći da postavljeni sto predstavlja metafizički prostor koji oslobađa čitavu antologiju. Zgrada u kojoj je Grimo živeo takođe je davala povoda za najneverovatnije priče. Unutrašnjost je ličila na pozorišnu scenu, a posebno kuhinja sa salom za ručavanje, s ciljem „da dočara mnogobrojne iluzije, da pomeša snove i stvarnost i dopusti mašti da se u njoj rascveta poput neke zanosne otrovne biljke“. Opsena, lakrdija i komedija imale su ogromnog uticaja u toj zamisli.

 

Grimova trpeza ostala je upamćena po tome što nije imao konobare. Želeo je da izbegne priustvo sluga, to je jedini sloj koji nije mogao da zadobije njegovu naklonost. Smatrao ih je osobama položnim znatiželji I sitnim osvetama, strastima koji ih navode da zaborave gostinjske čaše I tanjire, ili čak da ih neumorno pune što je takođe nedopustivo. Bio je moderan Diogen, za koga je postavljeni sto predstavljao nešto novo, notkriveno, jedinstveno, mitsko. On je provocirao svoje goste, bio je ciničan, bezobrazan, izazivao ih je. Želeo je da vide koliko su spremni da trpe uvrede zarad gastronomskog užitka.  Vrhunac njegovih provokacija I uvreda usledio  je neposredno pred kraj njegovog  života, kada je svuda sa sobom je vodio pripitmoljenu svinju, koja je imala svoje počasno mesto za trpezom.

 

Za Grima sto  ostaje pozornica , laboratorija razboritih revolucija što tek predstoje, svitanja koja još nisu granula. Pa je sa te tačke gledišta napisao knjigu na temu gurmanske učtivosti I gastronomske scene,  “Gurmanski almanah” 1803 godine , “Priručnik za domaćice” 1808 godine. Grimo se osvrnuo na dobra jela, gostionice kao I na savremenu gastronomsku kritinu.

 

1807 godine se učlanio u “Složno proždrljivo društvo sredadžija”, koje se sastajalo svake srede u 14h. Ovo društvo je posvećeno “Bogu Merkuru”. U ovom društvu se jelo  sa dosta  umerenosti, čime se demantovala proždrljivost kojom se klub reklamirao. Učlanjenje u ovo društvo nije bilo jednostavno, kandidat je morao je  buti načitan, priznat  I da se po nečemu ističe, ali to nije sve. Možda ovaj poslednji zahtev je najbanalniji ali je bio obavezan, kandidat je morao da ispije 17 šoljica kafe. Društvo je posećivao  otmen svet, Bemorše, Fontan, Šenije, Andrije. Kao tada, tako danas kod nas gastronomska nauka nailazi na nerazumevanje, jer  se sve više gastronomijom bave oni koji je konzumiraju džepom a ne čulima. Na ovim skupovima  jela se procenjuju, ocenjuju I prodaju. Porota je bila nemilosrdna, njihova mišljenja I komentari objavljivali su se u časopisu. Tekstovi odnosno  članci bili su stručni, lirski, precizni, nadahnuti,polemički, a što je bitno neumoljivo zasnovani na svom ukusu, gastronomsko kritični. Jela napokon dobijaju svoje mesto u javnosti, počinje da se piše o njima. Najbolja jela se objavljuju, postaju cenjena I dostupna  široj  javnost. Grimo uvodi “krštenje” jela, tačnije jela dobijaju oiginalan naziv. Na osnovu materijalnih, estetskih I stručnih gastronomskih  karakteristika.

 

Bio je pripravnik u  “Svetskom društvu zamlata” , koje mu je više pristajalo,  on je bio veoma brbljiv I preduzimljiv kandidat. Oni su usvojili mišljenje da “ gastronomsku nauku treba smatrati prvom I uzvišenijom od svih drugih “.

Na dan 07.07.1812 novine donose vest o Grimovoj smrti . Veliki majstor se još jednom poigrao sa smrću prijateljima, gastronomijom. Ožalošćene osobe su zamoljene da dođu u 16h na pogrebnu povorku, a u isto vreme je I ručak. Tako da su ljudi morali da biraju između kovčega I jela. A oni koji ga poštuju pojaviće se na poslednjem sastanku. Okupljeni na pogrebnoj povorci, njegovi pravi prijatelji su bili iznenađeni, zato što Grimo nije mrtav. Samo  je želeo da vidi ko su mu pravi prijatelji , a I na jedan specifičan način da se oprosti od Pariskog života. Nakon silnih proba morala je da dođe I premijera. Desiće se to 1837 godine na Božić.

 

„Grimo je uspeo na jednom tako malom , a za čovečanstvo velikom prostoru kao što je sto, postavi gastronomsku scenu objedini etiku i estetiku, metafiziku i ontologiju, u kojoj savremeno doba još uvek participira“