Gastronomija-Gastreja

Anđelika vodi poreklo iz Severne Evrope. Zahvaljujući reputaciji jedne od najmoćnijih trava, veoma brzo se raširila po celoj Evropi i Severnoj Americi. Rani herbalisti ovu bilju smatrali su, zvali i poznavali kao »koren Svetog Duha«. Verovalo se da je ova biljka pod zaštitom Arhangela Mihaila, što upućuje na poreklo njenog imena. Po verovanju ova biljka štiti narod od zlih duhova i vradžbina. U srednjem veku se koristila kao lek protiv kuge.

                Anđelika je vrlo krupna, snažna i lepa, od 50 cm do dva metra visoka zeljasta biljka. Rizom je mesnat, krupan, kratak i gusto obrastao dugačkim korenjem. Stablo je pravo,šuplje, na osnovi zadebljalo, crvenkaste boje, pri vrhu razgranato.

                Štitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka, vrlo su krupne i imaju mnogo cvetova zelenkaste ili žućkaste boje.Plod je jajolik, pljosnat i krilat, do 7 mm dugačak i 5 mm širok, žutobeličaste boje.

                Cveta u julu i avgustu. Gaji se po močvarnim mestima, uglavnom u Rusiji i skandinavskim zemljama, a retko se nalazi kao divlja biljka.

                U korenu biljke se nalazi oko 1% etarskog ulja, 6% smole, pektina, sitosterola, raznih kiselina i drugih materija, dok plod sadrži 0,5 – 1,5% etarskog ulja, oko 16% masnog ulja, i ostalih sastojaka.

                Već nekoliko hiljada godina anđelika se koristi kao lek i začin. U gastronomiji se mladi listovi i stabljike dodaju marinadama i morskim plodovima.

                Kuvana anđelika je veoma popularna na Islandu i u skandinavskim zemljama. Listovi se, takođe, mogu dodati salatama, sosovima i nadevima.

                Poželjno je anđeliku kombinovati sa anisom, biberom, morskim oraščićem, lavandom.

               Gastronomske napomene:

                Anđelika se u gastronomiji koristi u različitim oblicima: stabljike ušećerene; listovi sveži, ušećereni i osušeni; semenke sveže i osušene. Ušećerene stabljike koriste se kao ukrasi za torte i deserte.

                Svi delovi ove aromatične biljke su jestivi. Sveži listovi se mogu dodati u kiselkasto – voćna jela, kao što su variva od rabarbare i ogrozda. Mladi izdanci se obično blanširaju i dodaju po želji salatama. Sve ušećerene delove ove biljke možete upotrebiti za pekmeze, džemove i slatko, jer daje ovim proizvodima izvanredan ukus. Anđelika se često koristi za spravljanje ukusnog napitka.

                Čaj od lišća anđelike smiruje napetost i pomaže probavu.

                Osušene semenke i stabljike mogu se dodavati žestokim pićima poput džina votke ili vermuta.

                Ušećerene stabljike umotajte u aluminijumsku foliju i čuvajte na hladnom i suvom mestu.  Osušene listove čuvajte u hermetički zatvorenim staklenim teglama van dometa svetlosti i vlage.

                Semenke, ako su sveže osušite i čuvajte kao listove. Listovi anđelike su široki i jarko zeleni s nazubljenim ivicama, slatkog i prijatnog mirisa, pa su zato podobni da se koriste u dekorativne svrhe.

                Šećerenje sveže anđelike: Nakon termičke obrade kuvanjem, a zatim hlađenjem u tekućoj hladnoj vodi, stabljike i listove treba uvaljati u šećer u prahu.

                Ušećerene komade položite na plato ili tanjir i pustite da se potpuno osuše. Zatim ih čuvajte u hermetički zatvorenim teglama ili posudama.

                Koren ove biljke sa rizomima vadi se krajem oktobra i novembra, seče se uzdužno i suši. Prilikom začinjavanja treba biti oprezan, jer su svi njeni delovi jakog mirisa, ukusa koji je najpre slatkastog, a zatim ljutog i gorkog ukusa.