Gastronomija-Gastreja

 O p i s: Ova slatkasta mirođija finog mirisa potiče sa Šrilanke, ali se danas uzgaja u većini tropskih krajeva. Cimet je jedan od najstarijih poznatih začina, a spominje se u Bibliji i u rukopisima na sanskritu.

                Prva zabeleška o cimetu potiče iz stare Kine gde su ga zvali kwei. Drvo cimeta je aromatično. Cimet se prodaje u ljuštenim lomljivim komadima ili prahu. Njabolji je cejlonski cimet, zatim kineski, a najslabiji je malabarski. U Kini i na Sumatri cimet zamenjuju nekom vrstom lovora. Što je šipka cimeta svetlija i tanja, boljeg je kvaliteta. Deo bliži srčki drveta je aromatičniji, svetlije je boje i finiji. Prijatan miris potiče od eteričnih ulja.

 

                Hemijski sastav: Sadrži eterična ulja (1,5 – 4%) u obliku cimetnog aldehida i fenoleugenola, tanina i šećera.

 

                Upotreba u kuvarstvu: cimet, uglavnom u prahu, upotrebljava se zbog slatkog ukusa za sitna peciva, štrudle, mlečna jela, jela od pirinča, neke sosove, voćne čorbe. Koristi se i za kuvana vina, aperitive, likere, kompote, sosove i uz razne tople napitke (šipke cimeta). Ima jak i intenzivan miris, pa se preporučuje umerena količina. Cimet doprinosi boljoj održivosti mesa te se dodaje kobasicama, krvavicama i drugim kobasičarskim proizvodima. Ima bakteriostatičko dejstvo. Posebno deluje na plesni i otuda njegovo fungicidno dejstvo. Cimet je efikasan inhibitor u proizvodnji alfatoksina.

                Cimet sa Šrilanke smatra se pravim cimetom, dok većina drugog cimeta koji se prodaje, zapravo je kasija.