Gastronomija-Gastreja

 O p i s: Estragon je 60-120 cm visoka veoma bujna kultivisana trajna biljka. Estragon je malo gorka i ljuta baštenska – zeljasta biljka vrlo izraženog mirisa. Koristi se cela biljka bez korena. Seče se u toku cvetanja (grančice) i brzo se suši da bi se obezbedio što postojaniji začinski miris. Cveta od juna do oktobra. Poreklom je iz Sibira i Zapadne Azije.

                Sve dok Arapi nisu zavladali Španijom, ova aromatična biljka bila je Evropljanima potpuno nepoznata. Razvojem klasične francuske kuhinje, ova bilja se počela naglo koristiti.

                Botaničko ime potiče od grčke reči „drakon“ što znači zmaj – mali zmaj.

                Ovom imenu je kumovalo verovanje da je on protivotov za ugrize od otrovnih životinja.

 

                Hemijski sastav: Sadrži 0,5% eteričnog ulja, azotnih materija do 4,5%, mineralnih materija 2,5%. Sušeni estragon sadrži do 0,8% etarskog ulja sa mirisom na anis.

 

Upotreba u kuvarstvu: Spada u red finih trava. Koristi se za čorbe, salate, jela od riba, tunjevinu, marinade, a naročito za jela od peradi, divljači, od jagnetine, govedine, za variva i za proizvodnju sirćeta. Estragonovo sirće je vrlo ukusno. Estragon se dosta upotrebljava u Francuskoj i Erdelju (oblast u Rumuniji).

U SAD estragonom se začinjavaju voćne salate, omleti, rakovi, koristi se i za turšije. Francuske fine trave, tj. mešavina koja se tako zove, sadrži pored estragona još i peršun, žalfiju, bosiljak, čubvar, ruzmarin, majoran i dr. Veoma su cenjene u francuskoj kuhinji.