Gastronomija-Gastreja

O p i s: Piment je začin „novog sveta i nije bio poznat u drugim krajevima sve dok ga Španci nisu doneli. Piment je vrlo lepo drvo iz Srednje Amerike.

Mogu se upotrebljavati i zeleni plodovi koji su aromatični i meki. Većinom se suši pre sazrevanja ili se ostavi da se na drvetu suši.

Seme je krupnije od bibera, ljubišaste boje i u sebi nosi celu kompoziciju mirisa (neungewurtz – devet začina na nemačkom po čemu je i dobio naziv). To je začin harmonije mirisa bibera, karanfilića, cimeta, vanile itd.

Naziva se i karanfilov biber, jer miriše na kranfil. Ima oštar ukus kao biber, što potiče od eteričnog ulja koga ima 75-80%. U prometu je često u zrnu ili mleven.

                Pre puno vekova piment je služio Majama za balsmaovanje vladara.

Francisko Hernandez je na svom putu po Meksiku oko 1571-1575 godine, pod zastavom kralja Filipa II prvi put našao piment u predelu Tabasco i nazvao ga „piper Tabasci“ s obzirom da piment po obliku podseća na biber. Španci su ga nazvali „pimijenta što na španskom znači-biber. Otuda potiče sadašnje ime ovog začina. Englezi ga opravdano zovu „All Spice – Svi začini“. Priroda je u pimentu majstorski udružila egzotične mirise i ukuse tropskih predela.

 

                Hemijski sastav: Sadrđi eterično ulje čiji je glavni sastojak eugenol.

 

                Upotreba u kuvarstvu: Većinom ulazi u sastav paceva, mirinada, sosova, pašteta, ribljih jela, jela od jagnjetine, svinjskog i živinskog pečenja, salata, peciva i kao zamena bibera, karanfiliću i cimetu. Koristi se u proizvodnji mesa i u proizvodnji likera. Omiljen je začin za kobasice, krvavice, pihtije, trajne konzerve od goveđeg mesa. Mora se obavezno koristiti u malim količinama zbog prodornog mirisa. Skupa sa nekim začinima ulazi u sastav mešavine curru. U Francuskoj je važan sastojak mešavine „quatre spices“. Piment ulazi u sastav Worcester sosa.