Gastronomija-Gastreja

 O p i s: Prvobitna domonvina slačice su zemlje uz Sredozemno more, danas je proširena po čitavoj Evropi i Severnoj Americi. Poznata je priča o Dariju koji je 330 godina pre n.e. poslao kao izazov vreću susamovog semena Aleksandru Velikom, da bi pokazao koliko je velika njegova vojska. Aleksandar mu je odgovorio vrećicom semena crne slačice, kao znak da je njegova vojska mala, ali žestoka. Neki kažu da je ovom odgovoru kumovao Diogen iz bureta.

                Slačica je jednogodišnja biljka. Ima sličnu vegetaciju kao i kupus. Listovi su duguljasti i retki. Cvetovi su žuti. Cveta u maju. Seme je slično belom biberu. Slačica je najznačajnija supstanca za proizvodnju senfa. Beru se samo zdravi plodovi crne i bele slačice. Koristi se seme, kao i prerađevina senfa. Karlo Veliki je naredio da se i slačica gaji na državnim posedima i u manastirima. Gaji se u Evropi, a u našoj zemlji ima je u Vojvodini. Upotrebljava se kao osušeno seme u obliku praha.

                Englesko ime za slačicu, musstaro i francusko – moutarde, dolazi od latinskog Mustum ardens, što znači žareća, ognjena mošt ili šira.

 

                Hemijski sastav: Slačica sadrži 3% eteričnog ulja, dosta masnih ulja, glukozide (sinigrin i sinalbin). Sinigrin i sinalbin se razlažu na šećer i ulje koje je karakteristične arome i ljutog ukusa. U slačici ima 25% proteina.

 

                Upotreba u kuvarstvu: Seme slačice ulazi u sastav marinada, paceva, zimnice, kobasičarskih proizvoda i sosova. Više se koristi proizvod od semena slačice – senf.

                Senf se sastoji iz samlevenog semena (bele i crne slačice oslobođene masnih ulja), sirćeta od estragona, mlevenih karanfilića i soli. Može se dodati i hren, ako se želi pikantan i ljući senf. Fermentacijom smeša dobija karakterističnu aromu i ljut ukus. Obavezno se upotrebljava uz govedinu. Ulazi u sastav raznih sosova, čorbi, jela od jaja, sendviča, jela od divljači i salata. Koristi se uz suhomesnate proizvode i konzerve. Malo se upotrebljava uz perad i ribu. Koristi se u mesoprerađivačkoj industriji.

                Stari Grci su slačicom začinjavali soljeno meso i ribu. Kinezi su je upotrebljavali u vidu umaka, što rade i danas. Pitagora je smatrao da je slačica delotvoran antiotrov za zmijski ujed. Hipokrat je seme slačice preporučio kao lekovito sredstvo.